Danas pričamo o jednom od najboljih američkih stripova u poslednjih godinu dana, trijumfalnom povratničkom serijalu Briana K. Vaughana sedmoj umetnosti, naučnofantastičnoj sagi po imenu - Saga.

Saga

Autori: Brian K. Vaughan i Fiona Staples

Izdavač: Image

DJ Meho: Auh... odakle početi?

DJ Kemo: Možda od objašnjenja zašto pričamo o tekućem serijalu koji tek što je počeo.

DJ Meho: Pošteno. Dakle, Saga, generički nazvana kosmička opera u stripu je nešto što je ceo svet očekivao sa zadržanim dahom od prošlogodišnje Comic Con konvencije u San Diegu. Dobro, ne baš ceo svet, ali, recimo hiljade i hiljade strip-fanova plus poprilična količina medijskih radnika koje je privukla činjenica da je u pitanju prvi novi strip-projekat znamenitog scenariste koji je sa završetkom svog poslednjeg velikog projekta najavio da ga korporacijski strip izdavači više neće majci videti i da će od sada - ako bude objavljivao stripove - to činiti putem izdavača koji odistinski misle kad kažu da će proizvedeni strip biti u vlasništvu kreatora.

DJ Hamo: Naravno, pričamo o Brianu K. Vaughanu, jednom od scenarista i producenata televizijskog fenomena Lost, što je sasvim dovoljno da privuče pažnju i mejnstrim medija koji se tipično ne bi zanimali za nekakav indie strip ma koliko lepo bio nacrtan. No, mejnstrim na stranu, BKV je čovek koji ima retko besprekornu karijeru u stripovima i jedan je od onih scenarista čije radove kupujete maltene na slepo i skoro nikada ne pogrešite.

DJ Meho: Zaista, skoro nikada. Vaughan je, dakako, najpoznatiji kao scenarista ozbiljnijih stripova poput Y: The Last Man, Ex-Machina ili Pride of Baghdad, ali je njegov rad i u srcu superherojske industrije bio više nego izvrstan, sa mnogohvaljenim serijalom Runaways, odličnim radom na Ultimate X-men, izvrsnim The Hood za Marvelov MAX i još mnogim drugim dobrim stripovima od kojih su tek po neki padali ispod granice pihvatljivog koju je BKV postavio veoma visoko.

DJ Kemo: No, da se reći kako je BKV jedan od retkih strip-scenarista u poziciji da više ne mora da brine o tome od čega će, jelte, živeti, naime, Lost mu je napravio mnogo para i njegovo razmišljanje o novim stripovima se više verovatno ne okreće oko toga šta bi još Wolverine mogao da uradi u Japanu. Vaughan je slobodan da izmišlja sopstvene svetove kakve god želi i piše sopstvene ugovore sa izdavačima. Sa jedne strane, ekonomski je prilično obezbeđen, sa druge, njegovo ime ima dovoljno veliki kredit kod publike da su izdavači radi i da pomalo rizikuju sa novim konceptima.

DJ Meho: Sve ovo se jeste na dosta srećan način saželo u pojavljivanju serijala Saga, novog tekućeg serijala za Image. Već smo više puta naglašavali da su tekući serijali na Imageu u principu nešto što sleduje ljudima koji su vlasnici firme (Larsen, McFarlane, Kirkman) sa povremenim izuzecima za zaista zaslužne građane (primjerice, Nick Spencer). Vaughan je svakako jedan od njih, ne samo na ime svoje televizijske reputacije, Y: The Last Man je bio jedan od najboljih i najvisokoprofilnijih serijala koga je Vertigo imao u ovom stoleću i siguran sam da je Image bio više nego srećan da ga primi u svoje jato. Istovremeno, Vaughan je po završetku Ex Machina izjavio da od sada pa nadalje, ako se bude bavio stripom, to ima da bude isključivo u creator-owned sferi a Image su jedna od firmi koja ovu ideju shvata veoma ozbiljno. Uz to, naravno, pričamo o najjačem nezavisnom izdavaču u Americi, čiji stripovi i danas povremeno umeju da prodaju više kopija od mnoge Marvelove ili DC-jeve mesečne sveske, a sa The Walking Dead se pokazalo i da tu ima potencijala i za ozbiljno franšiziranje u drugim medijima.

DJ Kemo: Sve u svemu, uspešan brak iz računa.

DJ Hamo: Kakvi su, načelno, svi uspešni brakovi.

DJ Meho: Da je cinizam hranljiv, vas dvojica nikada ne biste gladovali. Ali, da, ovde se radi o mislim dobrom izboru sa obe strane i to ne samo u poslovnom smislu. Zaista sam srećan kada vidim strip koji puca od kreativne energije kako nalazi pravi put do svoje pubilke posredstvom izdavača koji je dovoljno jak da mu pruži svu potrebnu logistiku (dakle, štampu, distribuciju, reklame, prisustvo na konvencijama itd.) a da istovremeno ne kvari kreativni deo posla grubim uredničkim mešanjem.

DJ Hamo: Saga, kad čovek pogleda impresum, zapravo i nema urednika, Eric Stephenson, inače Imageov izdavač, je potpisan kao koordinator i to mu je to. Toliko je poverenje ovih divnih ljudi u Vaughana da mu se prepušta nivo kreativne kontrole koji, pored svih svojih zasluga sigurno nije mogao ni da sanja u Marvelu. I to je lepo.

DJ Kemo: Ali ne samo da je lepo nego opet pokazuje koliko su Image i Vaughan dobro pogođen tandem. Neki drugi scenarista, pušten na ovakvu slobodu, bi od stripa napravio nepodnošljivu narcisoidnu lakrdiju.

DJ Hamo: Pojašnjenje: kada kaže „Neki drugi scenarista", Kemal nesumnjivo misli na Franka Millera.

DJ Kemo: Pa, da, ili na Roba Liefelda (koji je utekao iz DC-ja posle godinu dana i onda blatio njihove nesposobne urednike na Twitteru) (uspeo je da dokači i Marvelovog Toma Brevoorta, ako vam još nije dosta prljavštine) ili već... ima tu primera. Vaughan je jedan od retkih kreativaca dovoljno sposobnih da svoj rad sagledavaju iz objektivnog rakursa i da pišu  za sebe i za raju u isto vreme.

DJ Meho: Bilo kako bilo, čak i uz sve što smo upravo pomenuli, Vaughanu su brižni prijatelji, kada je najavio pokretanje novog serijala ukazali da je to velika kocka, pogotovo u ovoj ekonomiji i bla bla bla, a Vaughana je to podstaklo, pogotovo jer je njegova žena netom zanijela i nešto kasnije rodila njihovo drugo dete, da razmišlja kako je pokretanje jednog ovakvog projekta i pravljenje deteta u nekim stvarima veoma slična rabota. I, sad, neko drugi bi se možda zadovoljio filozofiranjem o tome u intervjuima koje bi kasnije davao (što je BKV i učinio, naravno) ali on je pored toga seo i napisao strip koji počinje rađanjem deteta. I koga, u svojstvu naratora u flešbeku to dete i pripoveda, dajući nam nekakav narativni i povijesni okvir za događaje koje gledamo. Veliki je Vaughan i sjajno mu ide to povezivanje nesvesnih, nemuštih elemenata kreativnog procesa sa artikulacijom i verbalizacijom tako promišljenih koncepata a da krajnji rezultat ima jedan organski kvalitet, da ne deluje kao nešto što je u nekoj fazi projekta bila Pauer Point prezentacija sa taksativnim nabrajanjem elemenata i floučart grafikama...

DJ Kemo: Da dodamo i da je Vaughan, za razliku od nekih drugih autora koji kada pokrenu novi projekat u jednom mediju već imaju isplaniranu franšizaciju i monetizaciju kroz druge medije, izričit u svojem stavu da je Saga pisana da bude strip. Mislim, nikad ne reci nikad i sve to, pogotovo znajući kakve pare okreće The Walking Dead na televiziji i da se trenutno radi drugi serijal videoigara po ovom predlošku, ali Vaughan ovde očigledno - i plemenito - ide na to da iskoristi jake strane medijuma u kome stvara. Strip je i dalje jedini medij u kome je moguće napraviti priču koja kombinuje ekstremno egzotične svetove i likove koji bi bili preskupi i za film a nekmoli za televiziju, sa jezikom i zapletima koji bi bili sa svoje strane preopasni i za film i za televiziju. BKV sam kaže da je želeo da uradi nešto što bi bilo preskupo za TV a previše prljavo i zrelo za filmski blokbaster - nešto što u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti može da uradi samo strip. I zbog toga ga slavimo!

DJ Hamo: Voistinu slavimo! Mislim, Saga je svakako jedna od najsvežijih stvari koje smo videli u američkom mejnstrim stripu u poslednjih godinu dana. Osećaj dok ga čitate je kao da ste ponovo dete, da uživate u nesputanoj maštovitosti i obilju novog, a istovremeno dobijate britak, savremen jezik, sjajno profilisane likove i nenaporan humor. Opasan meni.

DJ Meho: Da kažemo nešto onda i o samom stripu... Iako će mnogi Saga pamtiti isključivo kao onaj strip u kome se jebu likovi što umesto lica imaju televizore, ovo je strip koji zapravo ne hvata samo na šokove i briljantne, kreativne slike i ideje, ovo je sjajno sklopljena priča perfektnog tempa, koja tačno zna kako da dozira čitaocu akciju, ekspoziciju, karakterizaciju i humor tako da ga sve vreme drži u prijatnom vaginalnom orgazmu ali ga i navlači da čita dalje jer se odistinksi interesuje da vidi šta će da se sledeće dogodi sa našim junacima.

DJ Kemo: Strip je najavljivan kao „Zvezdani ratovi sreću Igru prestola" i to je otprilike onoliko bombastična najava koliko uopšte može da se zamisli posle filma Godzila protiv King Konga.

DJ Meho: Pa, da, mada valja i reći da je takva najava bazirana pre svega na prepoznatljivosti brendova na koje se referira, inače se može reći da Saga crpi inspiraciju iz gomile naučnofantastične kinematografije i književnosti (podvrsta: kosmička opera), japanskih role playing igara, da ne pominjem stripa. Ovo je sjajna kombinacija hi-tek i lo-fi fantazije u kojoj se organski kombinuju svemirski brodovi i interplanetarno ratovanje sa mačevima i maštovito osmišljenim magijama. Ali i dalje od toga, Vaughan uspeva da iskombinuje različite tonove u pripovedanju na način koji zbilja izaziva divljenje, u jednom trenutku pričajući sa svim patosom koji bismo očekivali od priče koja se odvija na pozadini decenijskog rata između dve svemirske rase, u sledećem odlazeći u parodični humor, zatim, bez gubljenja koraka dotičući teme kao što je seksualna eksploatacija dece... Retki su ovakvi stripovi, pogotovo u Americi. Saga ima određene dodirne tačke sa nekim stripovima koji izlaze u okviru Heavy Metal magazina, pa i sa njihovom prekomorskom braćom, francuskom pre svega, ali opet, ovo je poseban strip i posebna priča.

DJ Hamo: Za koju je jedna od referenci čak i... Romeo i Julija?

DJ Meho: Pa, da, ali opet na jedan savršeno nepretenciozan a funkcionalan način. Dakle, u grubim crtama, Saga je priča o tome kako se dvoje pripadnika suparničkih vojski odluče na zajedničko dezertiranje nakon što zaključe da je rat koji se vodi besmislen, da oni kao obični mali ljudi nemaju nikakav lični interes u ratu, da ne žele da ubijaju ili budu ubijeni, ali i nakon što se zaljube jedno u drugo.

DJ Kemo: Klasika!!!

DJ Meho: Baš to, klasika na planu motiva ali Vaughan je čini izrazito svežom prvo time što je zaodeva u bogate slojeve naučnofantastičnog ruha - na primer, rano u stripu vidimo kako se neki likovi iznenađuju što je iz seksualnog kontakta pripadnika dve različite rase uopšte moglo da se rodi dete, a drugi likovi objašjavaju da su takva deca načelno slaba i umiru ubrzo po rođenju - a zatim zato što je njegovo pripovedanje... perfektno je jaka reč, ali skoro perfektno.

DJ Hamo: Građenje novih svetova, novih univerzuma nije laka stvar.

DJ Meho: Kakvi laka, izuzetno je teška, a Vaughan čini da sve deluje nestvarno jednostavno. Nema ovde nekakvih smaračkih prologa kojim bi nam autori približili svet u kome se priča događa pre nego što počnu da pričaju priču. Prva scena u stripu je scena porođaja glavne junakinje, Alane u kojoj ona, oznojena od napora, pita da li se usrala i pre nego što stignemo da se okrenemo, već su nam jasne osnove dramske postavke, likovi nam se predstavljaju kroz akciju, antagonizam dvaju rasa je plastično prikazan - opet kroz akciju - a obavezni delovi priče - ono šta je bilo ranije - su nam predstavljeni kroz savršeno odmerenu ekspoziciju koju nam daju drugi likovi u prirodnim dijalozima koji su opet deo akcije i prožeti duhom i karakterom. Ovako se, braćo i sestre, piše strip.

DJ Hamo: Ne samo strip, usudio bih se da kažem da se ovako generalno valja pisati žanrovska proza. Vaughan ne samo da perfektno drži tempo pripovedanja tako da nikada ne pomislimo da strana ima previše ili premalo, nego i uvek zna koliko je potrebno da nam otkrije tako da razumemo sve što u datom trenutku treba da razumemo, a da nas istovremeno ostavi u mraku i željne da saznajemo dalje. Na primer, koncept frilensera, plaćenih lovaca na ucene/ plaćenih ubica koji su među najupečatljivijim likovima ovde. O njima znamo vrlo malo - zašto nose tako neobična imena, kakav je status njih i njihovog sindikata u svemiru u kome ipak vladaju nekakvi zakoni, kako The Will i The Stalk uopšte imaju seksualne odnose - ali su oni za nas apsolutno definisani likovi i osećamo sa njima bliskost iako su na sasvim suprotnoj strani od protagonista.

DJ Kemo: Da, pa onda duhovi koji bi u nekom drugom stripu bili problematičan koncept (života posle smrti ipak ima! Zašto se onda plašiti smrti?) ali ovde nekako ispadaju prirodni a Izabel je lik koji i pored karakterizacije stereotipnog američkog tinejdžera sasvim dobro leži u priči.

DJ Hamo: Pa, da, Vaughan i inače prilično smelo igra na kartu kontrasta egzotične kosmičke opere i blago parodirane young adult proze - od Izabelinog tinejdžerskog izražavanja i ponašanja, pa preko Markove (drugi ravnopravno glavni lik) opaske da u domaćinstvima u kojima ima vatrenog oružja postoji visok procenat ranjavanja dece...

DJ Meho: Za šta su ga već prozvali u pismima zahtevajući da onda napiše i referencu na to koliko života se spase kada ljudi imau vatreno oružje uz sebe. Oh, volim američku unutrašnju politiku, tako je predvidiva!!! No, kad već pričamo, karakterizacija jeste sjajna. Alana i Marko su odlično profilisani likovi, oboje delatni, sa jakim karakterima a da u njima nema sa jedne strane nekakvog mačo principa a sa druge ni nekog hipsterskog nju ejdž politkor pozeraja. Jedan čitalac je recimo u pismu zamerio BKVu što je glavni muški junak feminizirana bezkurica na tragu Jorika iz Y: The Last Man, ali ispostavlja se da je Marko... mnogo kompleksniji lik nego što bismo očekivali. Ne samo da njegova vetropirasta hipi priroda, pokaže se posle, krije čoveka koga su životna iskustva prilično menjala nego i naknadno saznajemo da njegov pacifistički zavet ne znači da ne pričamo o izvanredno sposobnom borcu, čija je etička dilema sve teža što je grčevitije potrebno da brani svoju ugroženu porodicu.

DJ Kemo: Druga linija likova je isto sjajna, čak je i Princ Robot IV potpuno relatabilan lik - negativac koji je to prevashodno jer je postavljen u situaciju koju ni sam ne voli - pripadnik plemstva koje mora da ratuje iako bi on najradije bio kod kuće sa trudnom ženom, a The Will, plaćeni ubica koga smo gore pominjali, ne samo što je nacrtan da liči na samog Vaughana nego je i lik koji ne prestaje da nas iznenađuje. Mislim, on je u prvoj sceni postavljen da bude Boba Fett ove priče ali onako kako se ponaša, ispašće pre da je on Han Solo ove priče - konfliktne emocije, neobični etički kodeks itd.

DJ Meho: Načelno se može reći da je ovo jedan od najboljih strip-radova koje je Vaughan do sada isporučio - da li zato što je sazreo kao autor u međuvremenu ili zato što ga sada ne smaraju urednici - i nešto malo rezervi koje sam imao u vezi recimo Y: The Last Man ovde su za sada sasvim odsutne, ovo je sjajno, sjajno napisana priča.

DJ Hamo: I sjajno nacrtana. Fiona Staples je crtač(ica) sa puno karaktera i mislim da je značajno napomenuti koliko njen stil čini ovaj strip posebnim.

DJ Kemo: Pa, da, jer ovo je naučnofantastični strip koji ne fetišizuje tehnologiju, ne gubi se u prezentiranju svemirskih brodova i vanzemaljskih ambijenata, fokusirajući se na likove kojima takvo okruženje nije nešto što bi ih opčinilo pošto im je to svakodnevnica. Pa to još podvučeno neodoljivim trivijalnim detaljima poput kutija sa cerealijama koje likovi jedu itd. Fiona Staples je antiteza Juanu Gimenezu ili Bryanu Hitchu, bliža Moebiusu ne po stilu koliko po ljubavi ka začudnom koje je istovremeno tako obično, tako funkcionalno.

DJ Meho: Dakle, imamo pametno napisan, svom mediju savršeno prilagođen, sjajno crtan strip koji je konzistentno zabavan i uzgred se bavi i nekim krajnje ozbiljnim temama (autsorsovanje ratova, seksualna eksploatacija, ali i seksualizovanje likova u stripovima - pogledajte groteskne domaćice na bordel planeti koju The Will posećuje), publikovan za nezavisnog izdavača i on se sjajno prodaje i dobija dobre kritike. Zaista, ponekad stvari funkcionišu kao da je ovo najbolji od svih zamislivih svetova.

DJ Hamo: Pa, da, pokazuje se da valja imati kvalitetnog a poznatog autora koji je spreman da piše smelo, pustolovno. Plus, njegova kolumna na kraju svake epizode je izvanredno zabavna, neposredna, prisna i čitaoca zaista čini delom široke Saga familije. Što važi i za odgovaranje na pisma čitalaca, koje je još zanimljivije jer BKV insistira na fizičkom dopisivanju i odbija da prima poštu putem elektronskih medija. Što bi kod manje jakog autora bila tek iritantna ekscentričnost, ali ovde naprosto funkconiše. Ljudi tako šalju svašta pa se onda publikuju i slike i... tako.

DJ Meho: Dakle, o Sagi smo danas pričali jer se prva priča u serijalu upravo završila šestim brojem, uspešnim bekstvom protagonista sa planete na kojoj su se nalazili u raketnom brodu izraslom u posebnoj šumi (Vaughan veli da bi, da se strip prodavao slabo, epizoda bila završena eksplozijom broda) i pravi je trenutak da se ljudi još uvek neinicirani uvuku u čitanje. Kolekcija izlazi u Oktobru (naručite već danas!) a serijal se potom nastavlja sedmim brojem koga, priznajem, kako stvari stoje sad ne možemo da dočekamo.

DJ Kemo: Živela nam Saga i dugo potrajala. Vaughan veli da zna kakav će biti kraj i da u svakom trenutku ima razvijenu priču pet epizoda unapred. Nadajmo se da će ovaj projekat potrajati i pokazati i drugima šta sve može da se napravi kada ste fenomenalno talentovan, globalno poznat scenarista koji se odlučuje za riskantan strip u partnerstvu sa izdavačem koji ceni autorski integritet.

DJ Hamo: Excelsior!